FINIZ – Međunarodna konferencija

Poslovna otpornost se može definisati kao sposobnost organizacije da se prilagodi poremećajima uz održavanje kontinuiteta poslovanja i zaštitu ljudskog kapitala, imovine i vrednosti brenda. Pandemija COVID-19 kao globalni rizik i izazov donela je izmenjene uslove poslovanja na svetskom nivou, pa otuda otpornost poslovanja treba da obuhvati ne samo oporavak organizacija od poremećaja već i iznalaženje novih strategija koje će omogućiti održavanje poslovne operativnosti u slučaju novih potresa. Shodno tome, značaj svih elemenata poslovne otpornosti za savremeno funkcionisanje organizacija u celom svetu ne može biti zanemaren.

U skladu sa samom temom konferencije, zaključci Plenarne sesije su bili:

• Državni organi u saradnji sa NALED-om preduzimaju korake koji vode suzbijanju sive ekonomije u Republici Srbiji;
• Izmenjeni uslovi poslovanja rezultiraju promenom regulative u oblasti računovodstva, revizije i procene vrednosti, to dalje implicira kontinuiranu edukaciju stručnjaka u ovim oblastima;
• Održivo poslovanje u skladu sa misijom je u fokusu društveno odgovornih kompanija;
• Rezultati ACFE Global ukazuju da je korupcija i dalje najviše prisutna u svim zemljama nezavisno od razvijenosti, i svim industrijskim granama.

Digitalna transformacija društva razvila je nove oblike plaćanja, transfera fondova i realizacije finansijskih transakcija. Kriminalne grupe koriste finansijske tehnologije za činjenje krivičnih dela u privredi, iznude, pranje novca i finansiranje svojih kriminalnih aktivnosti. Istrage u svetu digitalizacije postaju sve složenije, tako da se očekuje da će digitalna finansijska forenzika biti nužno nova disciplina u forenzičkom opusu. To zahteva i specifičan odnos finansijskog forenzičara prema profesionalnom skepticizmu. Shodno tome zaključci sesije Digitalizacija i finansijska forenzika u svetu koji se menja su:

1. Vladimir Grabulov, CFE, KPMG naglasio je značaj profesionalnog skepticizma kako za eksternog revizora, tako i za revizore koji se bave finansijskim istragama. Eksterni revizori zbog prisutnog principa materijalnosti tokom obavljanja poslova često ne mogu da detektuju prevare, dok forenzički revizor ne koristi princip materijalnosti, već je za njega svaka prevarna transakcija materijalno značajna. Takođe, naglašen je i značaj proaktivnih istraga u odnosu na reaktivne, posebno kod velikih kompanija ili osetljivih delatnosti. Takođe, Vladimir Grabulov se osvrnuo i na činjenicu da su u zemljama zapadnog Balkana proaktivne istrage veoma retke, već se uvek reaguje tek kada postoji osnovana sumnja ili je već incidentna situacija nastala.
2. Sanja Ugrčić Pavlović ECD, Chief Compliance Officer,  diskutovala je na temu korišćenja kriptovaluta u svrhe prevara, i naglasila da se one, kada govoriomo o % učešću takvih transakcija još uvek retko koriste za činjenje prevara, ali da se njihovo učešće rapidno povećava. U svetu koji se menja, prema Sanjinim zaključcima nema mesta izjavama da će kripto valute nestati i da je to tehnologija koja se gasi, već naprotiv, to je tehnologija koja će se i dalje značajno korisiti za obavljanje finansijskih transakcija, kako regularnih, tako i onih koje se nadovezuju na krivična dela pranja novca i konverzije imovine, odnosno korupcije. U tom smislu značaj KYC (Know Your Customer) procesa kod svih koji su uključeni u transakcije sa kriptovalutama je nezaobilazan.
3. Darko Šehović iz Udruženja banaka Srbije govorio je o značaju postojanja finansijskog CERT-a i mogućnostima zaštite o sajber kriminala u svetu gde su sajber incidenti postali nužnost. Objasnio je zašto su finansijske transakcije često na udaru kriminalnih grupa i kako povezanost finansijskih institucija kroz Finansijski CERT može doprineti prevenciji i bržoj detekciji ovog oblika kriminalnih aktivnosti.

Usled panedemije, geopolitičkih i ekololoških rizika Fintech industrija je imala velike izazove u

svom poslovanju, i na glavno postavljeno pitanje da li je u pitanju zaokret ili predah, panelisti sesije Fintech u svetu koji se menja su se složili da je u pitanju predah.

Zaključci sesije IT u specifičnim i izazovnim situacijama u računovodstvu bi bili:

• IT značajno doprinose povećanju efikasnosti zaposlenih u računovodstvu;
• primena IT u računovodstvu donosi sa sobom i opasnosti od prevara, zloupotreba i nanošenja štete samom subjektu;
• samo striktnim poštovanjem procedura u vezi sa IT može se na minimum svesti rizik od prevara, zloupotreba i nanošenja štete samom subjektu;
• neophodno je stalno podizati svest zaposlenih u računovodstvu u vezi značaja striktnog poštovanja procedura u vezi sa korišćenjem IT, čime je značajno doprinela i ovogodišnja konferencija FINIZ 2022.

Održana sesija ”Interna revizija kao oslonac u turbulentnim vremenima” je u potpunosti opravdala očekivanja učesnika. Shvaćeno je da je naslov sesije u stvari ono što treba da predstavlja Interna revizija i da predstavlja pravu definiciju dodate vrednosti u privrednom ambijentu. Tri teme, koje su na kvalitetan način obradili predavači, su bile fokusirane na rizike i prevare i dale su odgovor na pitanja gde su izvori rizika i prilika, kako interni revizori Identifikuju rizike, vrše analizu i procenu rizika, rešavaju rizike i prate ih i izveštavaju vlasnike kapitala o prepoznatim rizicima. Dati su odgovori šta uraditi i kako od prepoznatih rizika stvoriti prilike da se bolje njima upravlja i da se kontrolišu procesi. Pored navedenog, posebna pažnja je posvećena ulozi Interne revizije u upravljanju rizicima, ako je implementiran sistem Finansijskog upravljanja i kontrole (FUK) u privrednom entitetu. Ovde je zaista pokazano kakav može biti oslonac Interna revizija u upravljanju rizicima u poslovanju. Kao logičan sled svega ovoga, dat je i odgovor koliko Interna revizija može da doprinese prepoznavanju okolnosti koje mogu dovesti do prevare odnosno i samoj detekciji prevara. Posebno je dat osvrt na značaj IT interne revizije i uveravanja da se Interne kontrole u aplikacijama koje se koriste u privrednom entitetu optimalno i adekvatno postavljene da mogu da pravovremeno ukažu odnosno detektuju pokušaje prevara.

Na sesiji Značaj procene vrednosti nepokretnosti sa aspekta profesionalne regulative iz oblasti računovodstva i revizije je prisustvovalo ukupno 164 učesnika koji su ispratili sesiju u potpunosti i uzeli učešće u diskusiji i realizaciji iste. Uvod u problematiku pouzdanosti vrednosti stalne imovine, pre svega nekretnina, prikazanih u finansijskim izveštajima dao je profesor Piotr Luty. Rezultati istraživanja sprovedenog na privrednim društvima iz Poljske, Češke, Slovačke i Srbije ukazuju da postoje nelogičnosti kada je u pitanju “prirodan” raspored brojeva u ciframa vrednosti nepokretnosti. Potencijalna objašnjenja rezultata dali su preostali sagovornici: Uroš Munjić, Nikola Gušić i Miroslav Višnjić. Osnovni zaključci sesije jesu da je COVID-19 pandemija imala značajan uticaj kako na postupak procene vrednosti imovine, tako i na postupak revizije finansijskih izveštaja.

Zaključak sesije Održiva marketing strategija u ”novoj realnosti” je da aktuelna dešavanja u globalnom okruženju zahtevaju nove, fleksibilne modele poslovanja, razumevanje novih zahteva i potreba tržišta, prilagođavanje drugačijim navikama u procesu odlučivanja i kupovini proizvoda. Važno je istaći značaj digitalne transformacije za adaptaciju svih poslovnih procesa u digitalnom okruženju a kao odgovor na aktuelne trendove kreiraju se poslovnih procesa u online formatima, personalizuje se ponuda, modifikuje interna i eksterna komunikacija, itd. U određenim industrijama, naročito automobilskoj, zapažen je interesantan trend promene ponašanja potrošača izazvan tehnološkim faktorima. Novi načini korišćenja proizvoda, kao što su električni automobili, stavljaju u fokus drugačiju ulogu marketinške komunikacije da pre svega obrazuje i informiše potrošače pa tek onda da ubeđuje. Nakon dugogodišnjeg ulaganja globalne industrije u digitalne kanale – u toku 2021. godine odnos budžeta za digitalne kanale vs. budžeta za offline oglašavanje iznosio je čak 70% – 30% u korist digitalnog oglašavanja; predviđanja ukazuju, da bi ovaj odnos trebao da bude 54% – 46% u toku 2023. godine. Svakako se očekuje nastavak inovacija i razvoja u transformativnim tehnologijama (veštačka inteligencija, internet stvari, virtuelna i proširena stvarnost, itd.) što će marketing industriji omogućiti da uspešno funkcioniše u novim okolnostima, koristeći hibridne modele poslovanja, sofisticirani način komunikacija, viši nivo kreativnosti i efektivno merenje postavljenih ciljeva.

Sesija Poslovna otpornosti ljudskog kapitala kao paradigma 21 veka na ovogodišnjoj konferenciji FINIZ 2022 bila je posvećena poslovnoj otpornosti ljudskog kapitala kao paradigmi 21 veka. Troje predavača sa velikim iskustvom iz prakse su opisali poslovnu otpornost kroz sledeće teme: 

• Tema: “HRM i poslovna otpornost”, 

dr Dragana Jocić, HR direktor, PHOENIX Group

• Tema: “Agilni HRM kao podrška rezilijentsnosti zaposlenih”

msr Maja Relić, Rukovodilac HR konsaltinga, Menadžment Centar Beograd,

• Tema: “Agilnost i rezilijentnost u EY?”

dr Sonja Jovanovic, HR Associate Director, EY-CESA Organizational Development 

Interaktivnost izlaganja, pitanja slušalaca i primenljivost iskazanih primera iz prakse opravdali su značajnost poslovne otpornosti za razvoj ljudskih resursa u svetu koji se ubrzano menja.

Na ovogodišnjoj konferenciji FINIZ 2022 u sesiji Naučni radovi, prezentovano je 17 radova. Prezentovani su radovi iz oblasti: računovodstvo, interna revizija, eksterna revizija, korporativno upravljanje, evaluacija i rizik, poslovne finansije, bankarstvo, preduzetništvo, forenzika, marketing i menadžment, upravljanje ljudskim resursima. Tri rada su predložena za objavljivanje u časopisu The European Journal of Applied Economics (M51) po ubrzanoj proceduri.